СВЕДОК ИНТЕРВЈУ: САМО ОБРАЗ ИМА ОБРАЗ, БЕОГРАД СЕ БРАНИ НА КОСОВУ А НЕ У РУМУНИЈИ
26. фебруар 2008.

Пише: Снежана МОЛДОВАН-МИЛОШЕВИЋ

Последњих недеља Отачаствени покрет Образ успео је да пробије индиректну медијску блокаду којој је годинама изложен, и бројним акцијама подсети на своју присутност у јавном животу Србије. Истина, у такозваним демократским медијима, Образ је апострофиран у негативном контексту, због реакције дела његовог чланства на отварање изложбе косовских уметника "Одступање" коју су спречили из, како су објаснили, патриотских разлога. Међутим, већ на великом народном протесту, одржаном 21. фебруара испред Савезне скупштине, активисти ове организације успели су да пошаљу праву слику своје борбе за Косово. Река од 3.000 људи, који су се најпре састали на Тргу републике, а потом прошетали центром престонице уз перформанс и косовске песме, била је убедљиво најзапаженија колона која је дошла на митинг.

Младен Обрадовић, главни секретар Отачаственог покрета Образ, не крије задовољство што је ова њихова акција позитивно оцењена. С друге стране, не крије ни разочарење и огорченост због актуелних дешавања у Србији. За разлику од политичара, који су на дан једностраног проглашења лажне државе Косово седели у топлим и удобним кабинетима, активисти Образа били су у Косовској Митровици, показујући на делу како се брани део србске територије.

- Дан уочи проглашења те такозване независности упутили смо се у Косовску Митровицу, где смо боравили више дана - каже Младен Обрадовић за "Сведок". - Наши људи су учествовали у стражама које се већ девет година организују на мосту на Ибру у Косовској Митровици. Трудили смо се да на најконкретнији начин помогнемо нашим људима. Људи који бране мост од упада Шиптара су чистог срца и чистог образа, а Косовска Митровица је у буквалном смислу тврђава Србства, најважнији србски град у овом тренутку, град у којем се брани остатак остатака Србије. Кад нисмо смогли снаге да одбранимо србство онда кад је требало у Книну, па после тога у Сарајеву, Бањалуци, у Подгорици, на Цетињу и тако даље, сада морамо да га бранимо у Косовској Митровици. Не дај Боже да сутра морамо да га бранимо у Крагујевцу. Ако одбранимо Косовску Митровицу, одбранили смо и Крагујевац, и Београд, и Нови Сад.

Сведок: Да ли је, из угла Образа, Косово изгубљено?

Младен Обрадовић: Не, никада није изгубљено, нити ће икада бити. Чак и у време турске окупације свако србско дете је буквално са мајчиним млеком узрастало и добијало свест, како су говорили наши стари, да освети Косово. Та свест је тињала у србским срцима док се коначно није разбуктала у ослободилачким ратовима 1912. године, када су у Црној Гори исковане медаље са ликом Милоша Обилића са натписом "За освету Косова". То је најлепша србска традиција, борба за ослобођење и борба за уједињење Србства.

С: Да ли смо ми, као народ предвођен политичарима, могли да спречимо 17. фебруар, односно окупацију Косова и Метохије?

М.О: Народ који је 60 година живео под комунистичким мраком очигледно није имао довољно снаге да на време предупреди неке догађаје који ће уследити. Опет се враћамо на причу о Книну; ми нисмо имали довољно снаге, довољно смелости и способности не само у државном врху него, бојим се, ни у читавом народу да схватимо да се Книн не брани у Београду него се Београд брани у Книну. И те како су нас заваравали они који су говорили супротно.

С: Пренесено на садашњу ситуацију, то би изгледало овако: Тадићу, Коштунице, Николићу, не брани се Косово у Београду нити у Румунији, него у Косовској Митровици?

М.О: Па, у Београду се још и може бранити, али у Румунији никако!

С: Какав је став Образа према политичарима који су на дан проглашења лажне државе боравили са Србима на Косову? Зар не мислите да је то требало да учине много раније?

М.О: Добро је што су били 17. фебруара, али требало је да буду много раније. Требало је пре десет и више година, кад је било прилике, преместити ако не престоницу Србије а оно барем многа министарства и државне органе на Косово и Метохију. Познато је да наши политичари воле да чувају фотеље; да су их тад пребацили на Косово и Метохију, вероватно би се јаче борили да их сачувају да су се те исте фотеље налазиле у Призрену или Приштини.

С: Мислите ли да је једна од опција могла да буде да је, на пример, крајем прошле године Приштина проглашена престоницом Србије? Која су све решења била могућа?

М.О: Дијапазон решења је велики. Требало је још 1990, када је започето ослобађање Срба од вишедеценијске тираније Шиптара и комунистичког режима, то ослобођење извести до краја и у потпуности искоренити сваки облик шиптарског сепаратистичког деловања и атмосферу бојкота који су они још тада испољавали према србској држави. Ми смо њима дозволили да још тада оснују паралелне институције; имали су паралелно школство, већ тада су били прогласили државу Косово, само што их Америка тада није признавала. Катастрофална грешка је била што смо дозволили њиховом такозваном непостојећем Универзитету да одржава своју наставу у просторијама легалног, државног приштинског Универзитета. Дозвољавали смо Шиптарима да не плаћају струју, воду, порез, све је то наша држава дозволила, финансирали смо заправо њихову самосталност, и сада се морамо борити да се спашава оно што се спасити може.

С: На који начин?

М.О: Пре свега, мора се завести ванредно стање ако не у читавој држави оно бар на Косову и Метохији. Такође, потребно је подићи борбену готовост војске на највећи могући ниво. Потребно је под хитно оспособити србску војску да може да брани србски народ, реорганизовати је, сменити начелника Генералштаба Здравка Поноша. То је оно што је Образ предлагао одавно. Ми смо 1. фебруара ове године организовали акцију "За војску са образом", упозоравајући на оно што нам се спрема. Даље, мора се вратити свештенство у војску. Како мислимо да подигнемо морал војницима? Данас је србски војник и србски официр издат и понижен. Упропашћена војска је слика и прилика упропашћене и издате Србије. Историја нам показује да ниједан режим који је понижавао војску није добро завршио. У последњим годинама Краљевине Југославије војска је била изложена распаду, исто се десило 1991, а и сада се исто дешава. Ако немамо снажну војску достојну поштовања, не можемо очекивати да ће нас било ко ценити и поштовати, не можемо очекивати да ћемо успети да одбранимо сопствени народ.

С: На ком политичару је сада највећа одговорност, ко има највећу шансу да, условно речено, профитира ако успе да ишта уради по питању заштите и повратка отете територије?

М.О: Погрешно је говорити о било каквом профитирању. Онај ко покушава да у овом тренутку води рачуна о интересима своје странке, ко покушава да сачува странку, тај неће сачувати Косово и Метохију. Ово није страначко питање, ово је опште србско питање. Добро је што смо на митингу видели политичаре из различитих странака.

С: Али није добро што смо видели политичка обележја, јер је приликом организовања великог народног протеста договор био да се она не истичу.

М.О: Ми немамо ништа против што су на великом народном протесту биле заставе разних организација, уосталом биле су и наше заставе. Чак сматрамо да је добро што је било застава разних организација, јер сматрамо да се на тај начин свима показало јединство многих политичких групација у нашој земљи које желе да бране Косово и Метохију. И одлично је било што се нису могле видети заставе Демократске странке и Г17, јер су на тај начин јасно показали да њима није стало до Косова и Метохије. Они су издали Србију, као што су то учинили и са Црном Гором.

С: Како коментаришете нападе на амбасаде и потоње пљачке продавница после молебана? Градом већ круже гласине да је међу хулиганима било активиста једне парламентарне странке чији се лидер и чланство нису појавили на протесту.

М.О: Србија се буди, србска омладина се пробудила и побунила против свеопште издаје и понижења.

С: Чекајте, неко ће рећи да је то подржавање насиља?

М.О: Шта то значи "насиље"? Да ли је насиље кад ви браните сопствени народ, и да ли није насиље онда кад убијају србску децу на Косову и Метохији? Пре неки дан су у емисији "Кључ" била деца из србских енклава. На питање водитељке Наташе Миљковић шта је за тебе срећа, једна девојчица је збуњено гледала и одговорила "не знам". Па, зар то није насиље? И сад ми треба мирно да седимо, скрштених руку и да гледамо како нестаје србски народ на Косову и Метохији? Докле тако, и због чега? Србска омладина се борила против окупације Косова и Метохије онако како је знала и умела. А кад је реч о онима који су узимали патике, сигурно је да они пре тога нису били испред амбасаде Америке. Тај који је био испред амбасаде, сигурно би налупао шамаре овоме који је те исте вечери крао по продавницама. Уопште ме не би чудило да иза тога стоје активисти ЛДП и шиптарска мафија.

С: Шта су активности Образа у наредних годину дана?

М.О: Одбрана Србства. Свим средствима!

МИ СМО ЕКОНОМСКИ ПОРОБЉЕН НАРОД

С: Како став би Србија требало да заузме према оним земљама које су признале једнострану незавиност лажне државе Косово?

М.О: Слажемо се са предлогом да се у потпуности прекину дипломатски односи, али то ипак није довољно. Мора се урадити много више. Данас у Србији постоје многе стране компаније које исисавају новац из наше земље. Ми смо данас економски поробљен народ. Ако узмете у обзир чињеницу да влада потпуни монопол на тржишту млека и млечних производа, да то држи страни инвестициони фонд, а ми и не знамо ко стоји иза тог фонда, није ни чудо што имамо најскупље млеко у региону, а можда и у читавој Европи. Даље, чак 90 одсто банака је у страном власништву, и сав новац наше привреде одлази ван Србије. Нама није потребна Европска унија, ми смо сами себи највећи непријатељи и сами себи можемо да помогнемо онда када у овој држави престане да се краде, када почнемо да водимо рачуна о сопственим националним интересима и у економској сфери. Опште је познато да се 20 до 30 одсто новца од посла који се ради за државну управу или локалну самоуправу слива у приватне џепове. Па, где то има? Ако је буџет Београда милијарду евра, то значи да 200 или 300 милиона евра одлази у приватне џепове! Зашто се те паре не дају србској деци са Косова и Метохије, или се не уложе у војску па да набавимо руске ракетне системе, да нам нико ништа не може? Не, они продају у бесцење наше тенкове, режу их у старо гвожђе, док друге државе, примера ради Израел, исте те тенкове преправљају и користе. Зашто? Да би неко могао да зида виле на Дедињу?

НАТАША КАНДИЋ, ЖЕНА КОЈЕ НЕМА

С: Како коментаришете присуство Наташе Кандић на прослави поводом проглашења независног Косова?

М.О: Ко је то? Не знам ко је то.

С: Све је више коментатора и аналитичара који је називају "женом које нема".

М.О: Заиста не знам ко је то...

ЈУНАЧКИ БЕГ НЕНАДА ЧАНКА

С: У каквим сте односима са Ненадом Чанком?

М.О: Прича са њим завршена је 7. октобра прошле године, када је имао само толико храбрости да са скупштинске говорнице говори како смо ми накот који треба побити, а онда, када је требало да дође и стане на црту испред нас, јуначки је побегао и заклонио се иза троструког полицијског кордона.

ТАДИЋА НЕ СХВАТАМО ОЗБИЉНО

С: Председник Борис Тадић је на Савету безбедности, између осталог, рекао да је Србији противправно одузет део територије, али да нећемо употребити силу. Како то коментаришете?

М.О: Мислим да је одличан коментар дао владика Артемије који већ месецима упозорава да они политичари који се унапред одричу било какве могућности употребе својих легалних и легитимних оружаних снага за одбрану србског народа, очигледно не желе добро србском народу. То су они политичари који раде за туђе интересе и не заслужују да их схватамо на озбиљан начин.

ИСТОРИЈАТ ПОКРЕТА

Отачаствени покрет Образ је покрет србских православних националиста и монархиста, који се према свом програму залаже за духовну и државотворну обнову Србства, а основна начела су му: "Богољубље и родољубље", "Србска Србија", "Домаћински поредак" и "Витешке оружане снаге".

Изникао је из Издавачког дома Србски Образ, који је свој рад започео 1994. године, са благословом епископа Србске Православне Цркве Данила Крстића. Оснивач и први председник Образа био је Небојша М. Крстић, социолог и теолог, који је 2001. године погинуо у саобраћајној несрећи, под још неразјашњеним околностима.

Покрет је постао политички активнији од 2000. године, а као једна од њихових медијски најзапаженијих акција било је спречавање одржавања геј параде у Београду 2001. Образ је такође остао упамћен и по својој акцији подршке Радовану Караџићу, некадашњем председнику Републике Србске, и кампањи за ширу употребу ћирилице.

Међу ставовима Образа налазе се и залагања "за светосавски национализам уместо безбожног интернационализма", "за школу са православном вером уместо атеистичких лажи", "за христољубивог Владара уместо властољубивих партијаша", "за србску сталешку саборност уместо јудеомасонске демократије"...

У Националном савету Образа окупили су се најугледнији србски интелектуалци, од којих су најистакнутији професор Коста Чавошки и србски дизајнер и издавач Крсто Миловановић. Покојни великан србског глумишта Данило Лазовић такође је био члан овог тела.