"ЋЕРАЊЕ" У НОВОМ САДУ

- Из угла једног учесника -

Свануо је коначно и тај фамозни 7. октобар. Многи људи су вероватно очекивали да ће се тог дана у центру Новог Сада догодити нешто страшно, а може се само замислити шта је падало на памет просечном грађанину док је данима слушао увертиру у медијима. А све због тога што је најгрлатији антисрбин, Ненад Чанак, користио сваку му од медија указану прилику (по обичају, тих прилика је било и превише) да позива на физички "коначни обрачун" са онима који другачије мисле од њега. Лајао је и лајао, са скупштинске говорнице, у свим новинама, по свакаквим емисијама, где год је стигао сејао је мржњу.

Међутим, зна се – пас који лаје, не уједа. Тако је, наравно, било и овог пута. У центру Новог Сада није тог дана било ни пуцњаве, ни туче, ни разбијања излога, ни марширања злих "нациста"... Али, да кренемо испочетка.

Зборно место Образа била је новосадска Саборна црква. Око 16 часова људи су полако пристизали, а између нас и антисрба био је постављен троструки кордон полиције. Упркос томе што је онемогућен долазак аутобуса из Београда, било нас је око 200, па је просто невероватно са каквом подлошћу су неке радио станице и лист "Блиц" пронели лаж да је испред цркве било само 30-так људи.

Громогласно, из све снаге, грунули смо "Спрем'те се спрем'те" - тако да су наша браћа из Кикинде, који су се тада налазили скроз иза сепаратиста, јасно чули нашу песму упркос звиждуцима изрода.

Намеравали смо да се прошетамо поред Ненада Чанка да видимо хоће ли моћи да нас разјури моткама као што је најављивао. Међутим, јаке полицијске снаге блокирале су све прилазе Змај Јовиној улици (где су се налазили комунодемократе), па смо се запутили према Николајевској цркви. Наши људи који су се налазили са друге стране полицијског кордона (а било их је доста) пробијали су се кроз околне уличице и постепено се придруживали главној колони, тако да се испред Србског народног позоришта на крају сабрало преко 300 људи.

Све време смо певали родољубиве песме и клицали Караџићу и Младићу. На челу се виорио барјак Образа и велика србска застава са натписом НОВИ САД и Душановим грбом.

Прошавши кроз најпрометнији део града (Улица Јована Суботића, Србско народно позориште, Булевар Михајла Пупина) наставили смо ка згради Извршног већа Војводине, али се и ту испречио кордон полиције. Након краћег "цимања" са њима запутили смо се поново ка старом градском језгру. Протест смо завршили онако како и доликује православним Србима и Србкињама – молитвом у Саборној цркви.

Занимљиво је да је на скупу који је организовало 12 невладиних организација, уз огромну медијску кампању и свесрдну подршку и учешће парламентарних странака ЛДП, ЛСВ, ДС, Г17, било тек око хиљаду "антифашиста" (Б92 је првобитно јавио да их је "неколико стотина", а касније су почели да измишљају бројке, чак до 5.000, што нема благе везе са истином), а нас који смо се сами организовали, упркос свим препрекама, преко 300!

И тако, иако су више пута имали прилику да моткама разјуре "накот који треба побити", Чанкове "јуначине" се нису усудиле ни да промоле нос ка нама и спроведу у дело своје претње. Уместо тога, када се из триста грла заорило "Спрем'те се, спремте", побегли су на супротну страну и "херојски", иза полицијских кордона, гађали флашама и каменицама људе који су седели у кафани, а потом са насладом посматрали брутално полицијско хапшење.

Ћераћемо се још!